Објављено: Суб, апр 25th, 2015

Јерменија: Милион и по жртава причислено светима

60 делегација из света на молитвеном спомену жртава у јерменском духовном седишту Ечмиадзину. Српску Православну Цркву представљају Њехова Преосвештенства Господа Епископи: зворничко-тузлански Хризостом и моравички Антоније.

10432534_10152735979356408_1906713981773016308_n
На тужној свечаности  је данас у четвртак милион и по Јермена проглашено за мученике(це) вере у духовном седишту Јерменске апостолске Цркве Ечмиадзину; чином је началствовао Католикос-Патријарх Карекин II. Свечаност канонизације је обављена управо уочи 24. априла, што је датум кад је отпочео геноцид над овим народом пре сто година, када су османске турске власти позатварале у Цариграду јерменске политичаре, новинаре, свештенике, индустријалце, лекаре, научнике, уметнике.1533873_10152735977371408_997752436495938562_n

Чин канонизације је обављен на отвореном, у Ечмиадзину. На богослужењу су саслуживали сви јерменски архијереји из целога света, као и десетине хиљада верника и многи гости из света екумене. Овај чин је трајало дуже од два сата. Тачно у 19,15 ч. по локалном времену зазвонила су сва звона у Елчмиадзину, као и на свим јерменским црквама широм света, подсећајући на 1915. годину. Јерменским звонима су се придружиле Саборна црква Христа Спаситеља у Москви, катедрала Нотр Дам у Паризу, катедрала св. Патрика у Њујорку. Уследио је тренутак тиховања пре него што је прочитана Молитва Господња Оченаш.11182064_10152735996926408_1280104778073847999_n-300x200 (1)

Јерменска апостолска Црква не одређује број новомученика, док историчари рачунају са милион и по жртава. Канонизоване су све жртве „које су живот свој положиле за веру и хришћански идентитет“, казао је Епископ Ховаким Манукијан, надлежан за екуменске односе своје Цркве. Међу њима има и исповедника који су преживели геноцид а били су прогоњени због своје вере. У то време многи Јермени су били присиљени да приме ислам, нарочито девојчице, казао је Епископ. Последњих година у Турској се опажа да се многи осећају Јерменима и хоће да се поврате наслеђу својих отаца и хришћанској вери.

Богослужењу и чину канонизације присуствовале су многобројне делегације, црквене и државне, из целога света. Према подацима саме Цркве домаћина, овде се налази 60 делегација које представљају своје земље. Међу осталима, овде је кардинал Курт Кох, председник Папског савета за неговање хришћанског јединства, коптски православни Патријарх Тавадрос II, сиријски православни  Патријарх Мар Игњатије Јефрем II,  маронитски Патријарх и други.1212-300x225

Српску Православну Цркву представља Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Хризостом, а Московску Патријаршију Митрополит петроградски Варсонуфије.

За време чина причислења сабору јерменских мученика биле су изнете и светиње које се чувају у овој Цркви: врх Светог копља („Гегхард“) којим је Господ Христос био прободен (према предању, ову светињу у Јерменију је донео св. апостол Тадеј), затим, десна рука св. Григорија Просветитеља Јерменије, десна рука св. архиђакона и првомученика Стефана, десна рука свете Хрипсиме, као и „Цејтунски Евађелистар“, који је 1256.г. исписао значајни јерменски илустратор Библије Торос Рослин.

Уочи овог чина, у среду 22. априла, Патријарх Карекин је у Саборној ечмиадзинској цркви одслужио свечано бденије. А претходно је положен камен-темељац за спомен-цркву жртава геноцида, која ће се подићи на терену „Пантеона Комитас“, који је посвећен спомену „великих јерменских личности“. Јерменски индустријалац који живи у Русији, Самуило Карапетијан, финансираће изградњу спомен-храма. Чину полагања камена темељца овој цркви присуствовали су  јерменски Председник Серге Саркисиан и градоначелник Јеревана Тарон Маргариан. Католикос-Патријарх Карекин је тада истакао да ће нова црква бити „сведочанство културног и духовног јединства јерменског народа“.

Цркве против геноцида и сваког убиства

На завршетку „Глобалног форума против злочина геноцида“ одржаног у среду у Јеревану, представници 35 хришћански Цркава објавили су саопштење у седам тачака под насловом „Цркве против геноцида – Људски живот је дар Божји“. У тој изјави се, између осталог, вели да се никад не може оправдати „насиље и убијање на основу националне, верске и расне дискриминације“. Сваки геноцид је „пројава зла и грех је против човечанства“. Нарочито треба осудити „етничко и верско насиље“ на Блиском истоку, које је произвело „ужасне људске жртве и непоправљиво разарање духовног и културног наслеђа“. Да би се у будућности избегли слични злочини, од највећег значаја је признати злочин геноцида и осудити га, одбацити његово порицање и подржавати напоре на његовом поправљању.

Извор: Катпрес (с немачког превео Радомир Ракић)